Zivot je lep
Beograd... guzva u saobracaju, cekam glupi semafor koji nikako da pozeleni... i cekam i cekam. Pored mene kamion koji dimi kao da radi na ugalj...zatvaram prozor, otvaram drugi. Zurim da zavrsim poslove. Postajem nervozan. Da li cu stici da se izvucem iz ove guzve, da obavim posao, da ponovo prodjem kroz guzvu i da stignem da se vidim sa L?
Nervozan, gledam okolo samo sa skrenem pogled sa semafora. Postaje mi vruce. Izgleda da se semafor pokvario. Kolaps. Sta sad?
Ovaj svet je otisao do djavola. Zar bas danas sve ovo, bas kad zurim. Ljut bacam pogled na busku stanicu. Ne mogu da verujem sta vidim. Totalna promena raspolozenja. Zadovoljan osmeh na licu. Smirenost. Tri srednjoskolke jedna drugu samaraju po guzi i veselo se smeju.
Na mladima BDSM svet ostaje. Ima nade...
Zivot je lep!
P.s. nadam se da me neko nije pogresno razumeo. Ne palim se na klinke.
