Blog? Ma jok, mrzi me da pisem?
Ovo sam sebi rekao x puta i nije mi padalo na pamet da pocnem.
Kad ono, poceo sam. Kuvalo je to u meni, nije da nije. Oduvek sam voleo da citam pa sam valjda negde usput pokupio i zelju da i ja nesto napisem. A imao bih svasta.
Danas ljudi vise i ne slusaju jedni druge zato je mozda i bolje da sve pisem pa kad neko tamo za 1000 godina odkopa neku piramidu od celika i stakla i u njoj nadje neki stari server na kojem ce naci ovaj blog i mozda nesto dobro uraditi sa tim.
Mozda ce tada svetom vladati pravi Gospodari a ne gmizavci.
Bolje je napisati. Osecam se bolje kad pisem. Svidja mi se to. Da probam nekom da kazem... kome? Od svih ljudi u mojoj svakodnevnoj okolini mogu da nabrojim nula osoba kojima bih mogao da kazem sve sta mislim i sta mi je na dusi. Najradije bih se druzio samo sa ljudima iz BDSM sveta ali svi shvatate da je to tesko izvodljivo. Nije da nikoga ne poznajem ali smo udaljeni jedni od drugih taman toliko da se ne druzimo svaki dan. Ovi "obicni i normalni" ljudi su mi teska kategorija.
Kad se sastanem i druzim sa mojim prijateljima iz BDSM sveta osecam se totalno opusten i kao "svoj medju svojima". A sto je najinteresantnije BDSM nije glavna tema.
E bas medju tim ljudima ima jedna osoba kojoj mogu da kazem bas sve sto mislim, zelim i sta mi je na dusi. Moze i ona meni. Bas sam srecnik sto sam je nasao, tj. nasla ona mene:) Ne, nije mi robinja. Ona cak i nije robinja.
Eh da! Raspisao sam se svasta a umalo da zaboravim da kazem ovo: Konacni sud da pocnem da pisem pao je kad sam citao blog jedne druge devojke, koja je zaista posebna. Ne, nije mi robinja. Ona cak i nije robinja.
Sta ces, inteligentne zene sa dusom me pokrecu.
p.s. pozdrav za one koje mi nisu robinje. Koje cak i nisu robinje, M i N.
Brutix
4 godine posle
Proslo je cetiri godine od prvog kontakta sa BDSm. Te cetiri godine nisu dale ni jedan, najmanji izdanak BDSM-a. Kao da tako nesto ne postoji.
Otisao sam kod prijatelja sa kojim sam se inace retko druzio. Odmah mi se pohvalio novim kompijuterom sa cudom zvanim internet. Kao svaki sesnaestogodisnji mangupi odmah smo se bacili na trazenje porno sadrzaja. Prvi porno sajt koji sam ikad video u zivotu bio je www.sexhungryjoe.com (koji danas uopste ne lici na onaj od pre).
Eh, kad bi se setio imena onog sex stripa.
Kliktali smo i otvarali sve moguce galerije: big boobs, teen, hardcore itd. ali iz nekog cudnog razloga uvek smo preskakali jednu grupu. Nazivi galerija iz te grupe nisu mi nista znacili. Kako je samo cudna ta sudbina.
Gledao sam u sve to i nisam imao pojma da je to ono sto me cini najsrecnijim. Tako
blizu a tako daleko (klise).
Danas, nakon solidnog BDSM iskustva, cesto razmisljam o cinjenici da svakog dana prolazim pored, gledam, sedim i pricam sa devojkama koje su robinje a da o tome pojma nemam dok se na netu ubih trazeci zrno peska u pustinji... ali TO zrno peska.
Dosao je trekutak prosvetljenja, drugi deo:
"Sta je ovo?"
Fetish.
Klik.
Devojka u latex odeci,okovratnik, podovac.
Upaljen fitilj.
Bondage.
Klik.
Devojka vezanih ruku, ociju...
Fitilj dogoreva.
Spanking.
Klik
BUUUM !!!
Devojka vezana lancima, bic, prut, siba, sarena guza, sarene butine...
"Nije" mi bilo dobro.
Kompijuter je kupljen po hitnom postupku, internet uveden po istom. Sedam... ustajem nakon 16 sati.
Eh, to su bili dani.. mladost ludost :)
